Dvadesetih godina prošlog veka Nemac po imenu Eugen Herigel preselio se u Japan i počeo sa obukom za kyudo – japansku borilačku veštinu streličarstva.
Herigela je obučavao legendarni kyudo majstor Ava Kenzo. Kenzo je bio uveren da početnici treba da nauče osnove streličarstva pre nego što pokušaju da gađaju u stvarne mete i svoj metod je doveo do perfekcije. Prve četiri godine Herigelu je bilo dozvoljeno da gađa samo u balu slame udaljenu nekih dva metra.
Kada mu je konačno dozvoljeno da gađa u metu na drugom kraju hale za vežbanje, Herigelov rezultat je bio žalostan. Strele su letele, naravno, a on je postajao sve obeshrabreniji svaki put kada je gađao. Herigel je bio uveren da je njegov problem loše ciljanje, ali mu je Kenzo rekao da nije stvar u tome da li je naciljao, već da li se približio cilju koji određuje ishod.
Frustriran onim što je čuo od učitelja, Herigel je nepromišljeno rekao: „U tom slučaju ti treba da možeš da pogodiš i vezanih očiju.“ Kenzo je zastao na trenutak, a onda odgovorio: „Dođi večeras da me gledaš.“
Streličarstvo vezanih očiju
Kada je pala noć, dva čoveka su se vratila u dvorište u kome se nalazila hala za vežbanje. Kenzo je je otišao do mesta na kome je obično vežbao, meta je bila skrivena negde u noći. Majstor streličarstva je zauzeo položaj za gađanje, zategao čvrsto luk i otpustio prvu strelu u tamu dvorišta.
Herigel je kasnije pisao „Znao sam po zvuku da je strela pogodila metu.“
Odmah nakon toga Kenzo je izvukao drugu strelu i ponovo je ispalio u tamu. Herigel je poskočio i otrčao preko dvorišta da pogleda metu.
U knjizi Zen u umetnosti streličarstva Herigel je napisao: „Kada sam uključio svetlo koje se nalazilo iznad mete, sa zaprepašćenjem sam otkrio da je prva strela bila tačno u sredini crnog polja, dok je druga strela rascepila osovinu prve na pola i zarila se pored nje.“
Suština je u ciljanju
Veliki majstori streličarstva često nas uče da je „suština u ciljanju“. Kako će stajati stopala, kako se drži luk, kako se diše kada se otpušta strela – sve to utiče na krajnji rezultat.
U slučaju Ave Kenza, majstora streličarstva, on je bio toliko svestan procesa koji je vodi do tačnog pogotka, da je bio sposoban da precizno ponovi tačnu seriju unutrašnjih pokreta čak i kada ne vidi spoljašnju metu. Ova potpuna svesnost tela i uma u odnosu sa ciljem je poznata kao zanshin.
Zanshin je reč koja se koristi u japanskim borilačkim veštinama da označi stanje fizičke i duhovne spremnosti. Kada se bukvalno prevede, zanshin znači „um bez podsetnika“. Drugim rečima, um potpuno usredsređen na delovanje i fokusiran na zadatak koji je pred njim. Zanshin znači stalnu svesnost tela, uma i okruženja bez stresa. To je budnost bez napora.
U praksi, međutim, zanshin ima još dublje značenje. Zanshin je odabir življenja svesnog života i delovanje sa svrhom umesto nesvesnog života žrtve svega što se prepreči na putu.
Neprijatelj napredovanja
Jedna poznata japanska poslovica kaže „Nakon dobijanja bitke, pritegnite šlem.“
Drugim rečima, bitka se ne završava kada pobedite. Bitka se završava tek kada se olenjite, kada izgubite osećaj posvećenosti i kada prestanete da obraćate pažnju. I ovo je zanshin: budno življenje bez obzira da li je cilj već postignut.
Ovu filozofiju možemo primeniti u mnogim oblastima života.
Pisanje: Bitka se ne završava kada se knjiga objavi. Završava se kada sebe smatrate gotovim proizvodom, kada izgubite budnost koja je potrebna kako biste nastavili da unapređujete svoju veštinu.
Fitnes: Bitka se ne završava kada postignete lični rekord. Ona je završena kada izgubite koncentraciju i preskočite vežbanje ili kada izgubite perspektivu i preterate sa vežbanjem.
Preduzetništvo: Bitka se ne završava kada završite veliku prodaju. Ona se završava kada postanete preterano samouvereni i spokojni.
Neprijatelji napredovanja nisu ni neuspeh ni uspeh. Neprijatelj napredovanja je dosada, zamor, nedovoljna koncentracija. Neprijatelj napredovanja je nedovoljna posvećenost procesu jer je sve u tom procesu.
Umetnost zanshin u svakodnevnom životu
„Svim aktivnostima i situacijama treba da pristupamo sa istom otvorenošću, istom posvećenošću i istom svesnošću kao kada u ruci držimo luk i strelu.“ – Kenet Kušner, Jedna strela, jedan život
Živimo u svetu opsednutom rezultatima. Poput Herigela, prioritet nam je da li je strela pogodila metu ili ne. Ukoliko, međutim, tu posvećenost i koncentraciju i iskrenost uložimo u proces – kako su nam postavljena stopala, kako držimo luk, kako dišemo dok otpuštamo strelu – u tom slučaju je pogađanje središta mete samo od sporedne važnosti.
Suština je da ne treba da brinemo o pogađanju mete. Suština je zaljubiti se u dosadu obavljanja posla i prihvatiti svaki deo procesa. Suština je uhvatiti taj trenutak zanshin, trenutak potpune svesnosti i koncentracije i održavati ga tokom života. Nije bitna meta. Nije cilj bitan. Bitan je način na koji pristupamo cilju. Sve je u ciljanju. Zanshin.
