Strah je oduvek bio čovekov najveći saveznik ili njegova najveća prepreka…
Oduvek smo na njega gledali kao nešto što može da nas pokrene iz mesta, nešto što može da nam da nadljudsku snagu, ili kao na nešto što će nas sprečiti da ostvarimo ono što smo zamislili.
Uvek postoji izbor. Na nama je da odlučimo kako ćemo “iskoristiti” sopstvene strahove.
Dok sam bio mlađi, često sam se plašio. Čak i previše. Pojedine situacije poput odlaska kod lekara, velike visine, ili pak plivanja u dubokoj vodi su me toliko užasavale, da sam bio u stanju danima da ne izlazim iz sigurnosti sopstvene sobe da bih izbegao navedene “opasnosti”. Danas i dalje osećam strah, ali mu ne dozvoljavam da me kontroliše.
Kao što sam napomenuo, strah ima dve funkcije. Ili će nam dati podstrek, snagu, volju i energiju, ili će nas ukopati u mestu (u svakom smislu te reči). Međutim, strah nisu samo direktne fizičke opasnosti sa kojima se možemo suočiti. Mnogo opasnije su one koje se odvijaju u nama, u našem umu.
Strah od neuspeha: “Šta ako ne uspem?”, strah od uspeha: “Šta ako ne uspem i ne budem mogao da podnesem to?” su samo neki od primera kako strah može imati destruktivan efekat na našu psihu i koliko je on duboko ukorenjen u našim mislima.
Mnogi ljudi će vam reći da se ne boje ničega. Nemojte im verovati. U stvari, možda bi čak i mogli. Ali zamislite samo na trenutak život bez straha? Samo na trenutak zamislite koliko bi izuma, podviga, ideja, herojskih akcija, spasavanja, lepih i nežnih momenata bilo nemoguće uraditi bez prisustva straha.
Kada vam je stalo do određenog posla, bojite se da ga ne izgubite. Kada vam je stalo do osobe koju volite, bojite se da joj se nešto ne desi. I tako u nedogled, primeri su bezbrojni. Sada zamislite da ne osećate strah. Zvuči sjajno, zar ne? Hm, ne baš.
Naučna istraživanja su dokazala da je osećaj straha jedan od ključnih činilaca i uzroka lučenja adrenalina. Bez njega, bili bismo mnogo češće u opasnosti nego što zaista mislimo.
Nemojte me shvatiti pogrešno, smirenost i staloženost u opasnim situacijama nisu isto što i odsustvo straha, već njegova kontrola.
U današnjem modernom vremenu sigurnosnih kamera, čipova, računara, moderne tehnologije, ubeđuju nas da smo bezbedni. I stvarno jeste tako. Nedavna studija je pokazala da je čovek 21. veka skoro u potpunosti izgubio deo evolutivnog gena koji smo posedovali od samog nastanka, i koji nam je omogućavao da preživimo opasne situacije sa predatorima, klimom, staništem…
Iako deluje kao da zapravo nismo ništa izgubili, jer hajte, ko danas razmišlja da se brani od predatora i grabljivaca? Ne, mi se danas bojimo nečeg mnogo većeg i značajnijeg. Sebe.
Budućnost, prošlost, sadašnjost, računi, krediti, stres na svakom koraku. Strah je svuda oko nas. Osećamo ga na svakom koraku, danas više nego ikada. Utiče na nas, ne dozvoljava nam da razmislimo, da delamo, parališe nas, čini nas nervoznim.
Ne dozvolite strahu da određuje tok vašeg života! Mi smo gospodari sopstvene sudbine! Nije ključ u tome da ne osećamo strah, naprotiv. Strah može biti pokretačka sila koja nas motiviše da uspemo, čak i kada samo toga nismo svesni u početku. Iskoristite tu silu koju posedujete! Ustremite se ka vasim ciljevima, hrabro, sa verom u sopstvene mogućnosti.
Ne stremite ka tome da budete “neustrašivi” u svemu, jer je to pojam koji je ograničen samo na određene situacije koje ne moraju biti u direktnom kontaktu sa našim trenutnim stanjem. Iskoristite strah kao pogonsko gorivo za sve ono ka čemu težite. Neka vas on usmeri ka cilju, ali vi budite kormilar!
Preuzmite kormilo vašeg životnog broda od straha, ali ga povedite sa sobom, kao saputnika koji će vam pomoći u navigaciji ka svim životnim uspesima!
“Strah nije stvaran. Jedino mesto gde strah može da postoji je u našim mislima o budućnosti. On je produkt naše mašte, koji nas navodi da se plašimo nečega što trenutno ne postoji, niti će ikada postojati. Nemoj me shvatiti pogrešno, opasnost je vrlo stvarna, ali strah je izbor!” Vil Smith
