Isus je učio da možemo ponovo da se rodimo, poistovećujući se sa duhom, a ne sa telom. Ipak, iako je telesno vaskrsnuće tema mitova i legendi, duhovno vaskrsnuće svojstveno je svim inicijacijama i ne bi trebalo da se dogodi samo jednom u životu.
Svaki put kada prolazimo inicijaciju, doživljavamo smrt svog prethodnog identiteta.
Kada izađemo na drugu stranu, osećamo se kao novo biće koje veličanstveno izranja iz praiskonskog mulja našeg prethodnog života. Otresavši mulj i strah sa sebe, okrećemo se licem prema suncu i hrabro krećemo napred u svojoj novoj koži. Posle inicijacije umiranja, više se ne poistovećujemo sa okolnostima koje su nam se nekada činile veoma bitnim. Alberto Viloldo
Strah od smrti je iskonski, duboki strah koji svi mi nosimo u sebi i povezan je sa strahom da će ova ličnost kakva smo sada, prestati da postoji, odnosno da ćemo zauvek biti izbrisani na neki način.ž
Ljudi se na različite načine nose sa ovim strahom, a mnogi se sa njim bukvalno bore. Ipak, ako malo razmislimo, lako ćemo zaključiti da mi tokom života umiremo mnogo puta, jer danas svakako nismo ista osoba koja smo bili pre pet godina, pet meseci, pa čak i pet dana.
Ne menjaju nas samo veliki i dramatični životni događaji, svakog dana mi se budimo kao nova bića, samo što najčešće biramo da se ponašamo isto kao i juče, pre dva meseca, ili pre pet godina. Naravno, istina je da najčešće ne biramo svesno, već nesvesno, pod dejstvom starih uverenja, obrazaca i programa, što problem čini složenijim.
Postoje međutim prelomni događaji u životu svih nas, događaji posle kojih osećamo da nismo ista osoba kakva smo bili.
U tim trenucima, kada umire naš stari identitet, kada se recimo (često protiv naše volje) odvajamo od dragih ljudi za koje smo bili vezani, najbliži smo spoznaji svoje prave prirode. Ako osvestimo svoju suštinu, oslobodićemo se starog identiteta, a sa tim lažnim identitetom će umreti i naši stari obrasci ponašanja, vezani za njega, odnosno za tu ulogu.
Ovaj trenutak je duhovno buđenje, koje se može uporediti sa vaskrsenjem, odnosno ponovnim rođenjem u duhovnom pogledu. Naravno, svako od nas ima mnogo lažnih identiteta za koje je vezan, tako da se ovaj proces ponavlja više puta u životu. Smrt, dakle nije zastrašujuća kakvom je mi vidimo, mi u stvari umiremo i vaskrsavamo mnogo puta u životu, samo što toga nismo svesni.
Do duhovnog buđenja ne mora nužno doći usled kriznih i dramatičnih situacija, takve situacije samo voli naš um i one se događaju kada nismo u stanju da se odvežemo od neke uloge, već živimo po diktatu davno usvojenih programa.
Svaki trenutak je prilika za duhovno buđenje i odvajanje od nefunkcionalnih obrazaca ponašanja. Baš svaki trenutak u toku dana je prava prilika za umiranje našeg starog identiteta i buđenje, odnosno vaskrsenje za slobodu izbora i novi život.
Autor: Suzana Vemić
Izvor: NovaSvest.com
