Ne možeš da ne osetiš atmosferu u prostoriji, ne možeš da ne osetiš kad te neko laže ili je neraspoložen. Ne možeš da ignorišeš nemir koji te ponekad uhvati. Hranom, medijima, nebitnim stvarima i nebitnim razgovorima eliminišeš emotivne talase.
Iako ti se čini da se sve vrti oko posla, kredita, porodice, to nije istina. Sve se sada vrti oko tvog buđenja. Korak po korak. I tvog privikavanja na to da si energetsko biće koje se snalazi u ovoj džungli opipljivog, materijalnog.
Najvažnije je kako se ti snalaziš.
Da li pronalaziš ljude koji ti prijaju i koji kroz istu priču prolaze? Da li se stidiš zbog knjiga koje čitas i sakrivaš ih od gostiju? Ili poklanjaš drugima za rođendan?
Kako se snalaziš sada, kada znaš ko si zapravo? Emotivno, osetljivo, intuitivno, energetsko biće u poseti planeti Zemlji.
Seti se, ko je bila osoba od koje si ti prvi put čuo o novim pravilima igre.
Budi ti prva osoba od koje će neko čuti pojmove: energija, vibracija, intuicija, privlačenje…
Stara pravila igre više ne važe. Previše nas je već ustanovilo da smo osetljivi na energiju, da imamo uticaja na svoju realnost, da osećamo stvari koje po logici ne bi trebalo da osećamo. Naše šesto čulo je zapravo naše prvo čulo.
Probudili smo se.
I sad se navikavamo na nova pravila igre. Navikavamo se da živimo u ovom fizičkom svetu kao fizička i nefizička bića istovremeno. Učimo da koristimo svoju slobodu misli, da fokusiramo misli, da na nov način razgovaramo jedni sa drugima, da više ne lažemo ni sebe ni druge. Da ne skrivamo svoje lice praveći se da igramo po starim pravilima. Učimo da je normalno reći “Sviđa mi se tvoja energija” ili “Energija tog mesta mi se ne sviđa, hajdemo negde drugde”.
Učimo da nismo nemoćna bića koja udara kako ko stigne, nego da smo neke probleme i sami sebi privukli. Kao i ljude. Prihvatamo odgovornost. Učimo da nije sve do njih, već da je do nas. Ma nije ništa više do njih – upravo ovo saznanje može da zaboli.
Vreme je da se skine magija starih pravila života. Vreme kada izlazimo iz mračnih sobica i pokazujemo svetu da znamo ko smo i šta smo.
Svetlosna bića na beskonačnom putu kroz univerzum. To više nije nestvarno, ezoterično, magično. Ne, to su činjenice.
Energija je činjenica.
Misli su činjenice.
Naša iskustva su činjenice.
Samo smo još novi u ovoj priči pa se ponekad pravimo da igramo po starim pravilima.
Vreme u kojem je emotivna osetljivost, osetljivost na energiju i nevidljivo, ono što se budi i postaje tvoje glavno oruđe za život.
Postaje navigacioni sistem, postaje ono što te vodi. Osećati taj navigacioni sistem je isto što i biti živ. Zaista živ.
Da bi što bolje čuo svoju intuiciju i donosio dobre odluke, moraš da prestaneš da ubijaš tu svoju osetljivost. A ona se ubija lošom hranom, lošim filmovima, lošim razgovorima i programima, svađama, brigama, sumnjama, kritikom sebe i drugih, zagađenim vazduhom, itd…
Mnogi ljudi sebe otupljuju nesvesno, da sebe ne bi osetili. Ali onda osećaju da im nešto nedostaje, a ne žive ni deo sebe. I to boli – i to onda opet treba otupeti. I tako u krug. Dok ne naiđe bolest. A nekad i duže.
Osećaš da ti neka osoba ne prija? Nemoj ići u posetu.
Ne priča ti se sa nekim? Ćuti.
Ne slažeš se sa nekim? Reci to glasno.
Ne jede ti se nešto? Ostavi ga u tanjiru.
Nešto ti se skupi u grudima kad telefon zazvoni? Nemoj se javljati.
Sunce te obasja kada neko uđe u prostoriju? Pokaži ljubav toj osobi, budi sa njom.
Imaš ideju koja te inspiriše? Načini bar prvi korak.
Upoznaj kako konkretno osećaš svoju intuiciju, kako znaš koji je glas od tih glasova u glavi u pravu? Da li je to uopšte glas?
Ovako podižeš energiju tokom dana:
Izjutra, kad je tvoje telo najsvežije i najčistije i ti se osećaš najbolje. Energija je visoka, sveža, vesela, svetla, lagana. Sveže jutro ima svoju čaroliju. Čarolija je u tome što se i ti a i priroda osećate obnovljeno nakon noćnog odmora. I onda sa prvim mislima koje pokloniš problemima, i prvom teškom hranom koju uneseš u sebe, ti spuštaš svoju energiju dole, u oblasti u kojima su problemi, stres, briga i ostalo.
A kako bi bilo da tu energiju koju imaš izjutra održavaš tokom dana? Možda ti ne uspe iz prve ali probaj bar do podneva, potom vežbaj da je održiš do tri popodne, pa do šest… I uskoro, možda za nekih par nedelja ćeš uspeti da održiš svoju energiju tokom čitavog dana. Posle toga neće nikad više ništa biti isto, jer ćeš znati kakav život može da bude.
Šta je to što podiže energiju i pomaže ti da je održiš?
Prvo, budi svestan da je energija tokom noći osvežena. Upamti kakav je taj tvoj jutarnji osećaj. Udahni par puta, prepoznaj i reci glasno “Oh… kako ovo prija”. Svež dan i svež Ja.
I onda, tokom dana, upitaj se “Da li mi je pala energija? Šta se upravo desilo što je to uzrokovalo?”
Primetićeš da je obično u pitanju neka misao ili neki posao koji ne voliš, možda susret sa osobom koju ne voliš.
Negde popodne, ako si u mogućnosti, izdvoj minimum pola sata za sebe, u idealnom slučaju odremaj ili meditiraj. To je ultimativni način da tokom dana podigneš energiju.
Ako ne možeš da odremaš, pronađi neki miran kutak, najbolje u parku, prirodi i samo sedi tu i diši. Uživaj. Oseti kako se nivo napetosti spušta.
Takođe je veoma bitno da imaš vreme samo za sebe tokom dana. Gde nikoga ne slušaš i ni sa kim ne treba da pričaš. Zato je bolje ići na pauzu za ručak sam, prošetati pola sata ili jednostavno sedeti u prostoriji za pauzu i gledati kroz prozor. Samoća je vreme kada se ti ponovo puniš energijom. Kao i tvoj mobilni – kada ti pokaže crveno svetlo ti stavljaš u punjač. Ali i ti si energetsko biće, koje se tokom čitavog dana puni i prazni. I ako se isprazniš pre vremena za spavanje neophodno je da to prvo osetiš, a zatim i uradiš nešto da bi se napunio.
I zapamti – u samoći ćeš uvek mnogo brže da se regenerišeš, jer tvoje biće ne mora da misli na to ko će šta da kaže ili misli. Tada je tvoje čitavo biće posvećeno samo sebi.