Još od dana kad sam krenuo offroad stazom duhovnosti, pojedine reči i termini su me opasno zbunjivali: Šta je to svesnost? Gde se nalazi podsvest? I šta uopšte označava reč Prosvetljenje?
Nošen znatiželjom, prvo sam naleteo na knjige Junga i Frojda, i u njima pronađoh nekoliko zanimljivih objašnjenja, ali nikada nisam uspeo da lociram gde se to nalazi svesnost i njena pratilja podsvest. Naivno sam verovao da se i svesno i podsvesno nalaze u mozgu, ali tek kada sam počeo da čitam knjige starih mistika, praktikujem meditaciju a naročito posle Ayahuaska iskustva, skapirao sam da je u stvari Svest porodila mozak i da zbog toga Svest ne stanuje u mozgu.
Meni lično najlogičnija definicija svesnog i podsvesnog je jako prosta: Ono što percipiramo sa pet telesnih čula i sintetičkim čulom – umom, u svakom datom trenutku se naziva svesno stanje, a sve ostalo što ne pokupimo u etru sa gore navedenim senzorima, ostaje u domenu podsvesnog.
Mozak svake sekunde procesuje 400 milijardi bitova informacija (mi smo svesni svega oko 2000), koji nam pružaju pojam o vremenu, okruženju i našem telu. Kada sam naišao na ovaj podatak, lakonski pomislih da se ovih obrađenih 2000 bitova naziva svesno, a okean od svih preostalih milijardi bitova koje ne percipiramo, nazivaju se podsvesno.
Mislim da je presudno opservirati fenomen uma i materije. Onima koji su malko zagrebali srećkicu duhovnosti, kristalno je jasno da um zbog svoje nepostojane (vibrirajuće) prirode, u ljudskom mozgu pravi iskrivljenu sliku spoljnjeg sveta, koji se zbog svoje, takođe nepostojane (vibrirajuće) prirode, u očima posmatrača čini solidan (materija). Dakle, ništa nije onako kao što izgleda pokazalo se istinom nebrojano puta u životu svih nas.
Matematika naizgled prosta: frekvencija uma vibrira na istoj frekvenciji tzv. materijalnog sveta. Onda samo treba desinhronizovati frekvencije gore navedenih radio programa i uočiti šta se dešava.
Na početnim stadijumima duhovnosti ne može se uticati na vibraciju materije, tako da jedino što preostaje jeste menjanje frekvencije sopstvenog uma.
Kako se to radi?
Najbrži ali i najnekvaliteniji način menjanja vibracije sopstvenog uma je konzumiranje psihostimulansa koji donose uvide i rezultate, ali ne donose slobodu jer stvaraju vezanost.
Dakle, ništa drugo ne preostaje već se baciti na preostala dva psihostimulansa: meditaciju i molitvu.
Molitva, je tako barem kažu, veoma delotvorna putanja ka Istini, ali pošto religijsku molitvu ne praktikujem, u ovom tekstu fokusiraću se na meditaciju kao medijum sa kojim eksperimentišem deceniju celu.
Da bi svesno osvojilo enormnu teritoriju podsvesnog, treba povećati osetnu površinu pet telesnih čula koja bi brojku od 2000 bita približila od čini se nedostižnoj cifri od 400 milijardi bita, koje da podsetimo, mozak obrađuje ali mi ih nismo svesni.
Zašto pet telesnih čula?
Prosto: za bitisanje na ovom svetu, planu, planeti, svemoćni Bog nas je naoružao jedino sopstvenim telom i osetima koji se nalaze u njemu. Niko, ali niko do sad nije došao na ovaj svet držeći u rukama merni uređaj bilo koje vrste, ključeve auta, ključeve stana, ili sa daljinskim upravljačem još uvek upakovanim u celofan.
Bog sigurno nije pogrešio već se greška porodila u Umu koji je krenuo Istinu da traži u spoljnim manifestacijama. Da se ispravim, Um nije pogrešio, njegova divlja priroda je ometajuća, ali kasnije tokom traganja, kada se Um pripitomi i konačno zajaše, on je jedino vozilo koje nas može odvesti do željenog cilja.
Kako povećati osetnu površinu telesnih čula?
Mislim da je meditacija ključ! Za povećavanje osetne površine telesnih čula neophodno je poraditi na nervnom sistemu koji je mreža kroz koju se prenose senzacije zvuka, vida, mirisa, dodira i ukusa, koje se posle skupljaju a potom obrađuju u centrali zvanoj mozak.
Postoje mnogi vidovi meditacije i kapiram da su svi okay. Postoje meditacije bazirane na konkretnim molitvama, postoje meditacije sa vizualizacijom, meditacije opserviranja daha, meditacije sa mantrama, meditacije u pokretu, zen meditacije, itd…itd…
Ali ja bih se osvrnuo na metode kojima se izoštravaju i povećavaju telesna čula:gladovanje (post) povećava osetnost čula ukusa i mirisa, tišina povećava osetnost čula sluha, ćutanje povećava osetnost grla (peta čakra) i sklopljene oči znatno povećavaju osetnost vida. Dakle opet nailazimo na neverovatni paradoks u odnosu na main stream razmišljanju.
Kada sednemo u meditativnu pozu, zatvorimo oči i krpom svesti počnemo da premazujemo telo (premazivanje počinje od površinskih slojeva kože), tada nadražujemo nervni sistem i počinjemo da osećamo suptilne senzacije koje ranije nismo osećali. Ovom metodom prave se nove neuronske veze u mozgu koje postepeno uvećavaju broj od 2000 percipiranih bitova i stvaraju potencijal za buduća istraživanja unutar sebe.
Da podsetim, u ovom trenutku dok ja kuckam OVA slovca i dok ti čitaoče čitaš redove OVE, i ti i ja smo samo svesni ovih SLOVA, automobilske buke što dolazi spolja, čujemo laganu muziku iz komšiluka ili susedne prostorije, osećamo blagi miris kafe iz napuštene šolje, i u ustima ćarlija ukus tek sažvakane hrane.
Ali ne možemo ni ti ni ja osporiti da se istovremeno odvija još 399 999 998 000 milijardi procesa koje ne percipiramo: kandida u stomaku žvaće mi creva, virus gripa cepa se sa mojim belim krvnim zrncima, crv u nameštaju glođe ivericu, komarac na roletni snima svaki moj pokret, obezbeđenje zgrade u kojoj pišem svađa se sa pijanim računovođom, burazerov klinac ispred faksa probava duvan, tamnoputoj brazilki na Ipanemi prilazi plavokosi udvarač, musavi dečko u Bombaju trese nos na deponiji smeća, plastična boca od Koka-Kole leti ka okeanu sa ivice džinovskog kruzera, ruska podmornica nečujno pluta u vodama oko Floride, zemljotres ljulja rudnik u Kini, nepoznata kometa zuji pored Saturna, džinovska supernova rasprsava prastaru zvezdu a crna rupa guta celu jednu galaksiju.
Da li čovek može sve to da percipira?
Imam dojavu za kladioncu: Može! Kada krpom svesti tokom meditacije potpuno premažemo površinu kože, prelazimo na univerzum podkožice, mišića, unutrašnjih organa, zatim se svest zavlači u ćelije, molekule, atome, protone, neurone i na kraju se zaustavi na nedeljivoj čestici zvanoj kalapa, koja je senzor koji pali nervni sistem ko božićnu jelku. E kad se nervni sistem baš toliko upali, u tom trenu se percipira svih onih 400 milijardi bitova i čini mi se da se to naziva Prosvetljenje.
Eto, ovom mojom možda pomalo laičkom teorijom stigao sam do odgovora koji me zadovoljava: Svesno, Podsvesno i Prosvetljenje se nalaze u ljudskom telu i ne zavise od spoljnih faktora, niti svetlo sa neba prosvetljava ljudsku dušu. U telo ubrajam sve telesne osete u koje spadaju misli, osećanja, emocije.
Treba naglasiti da se povećanje osetnosti telesnih čula može povećati i peške – mislim na ludu životnu putanju zvanu detinjstvo, odrastanje, školovanje, studiranje, pijančenje, drogiranje, šibanje, putovanje, kresanje, mirovanje, tihovanje, konobarisanje, kuvanje, računovođenje, menadžerisanje, čišćenje klonja, pametovanje, glupovanje, ljubljenje, pošćenje, prosjačenje, roditeljisanje, prelaženje iz religije u religiju, vegetarisanje, prejedanje, psovanje, laganje, pričanje istine, sviranje, čitanje, glumljenje, pevanje, jogisanje, meditiranje, moljenje, klanjanje, pljačkanje i nesebično davanje.
Ove navedene radnje sigurno izoštravaju telesne osete ali se na ovaj način izlažemo opasnosti da nas društvo nazove Devil…hm…ali ako pročitamo Devil otpozadi možda možemo dobiti pravi smisao ove reči.
Ali da se ne izlažemo bespotrebnoj osudi društva, mi ćemo živeti po pravilima… kuća, pos’o, crkvica… tada će nas sigurno pohvaliti i reći: “Vidi ga kakav je God!”
I opet ćemo okrenuti reč God otpozadi i možda dobiti pravo značenje iste.
Autor: Aleksandar Bilanović, pisac i life coach, mart, 2015.
Izvor: Mudrac.com
