Pozivaju se svi oni koji su spremni da otpuste laži, koji su spremni da raskinu lance pretvaranja i manipulisanja, okove naučenog grčenja… svi oni koji se bude od „zombie apokalipse“ koja traje već hiljadama godina.
Istina oslobađa!
Prepustimo se pozivu koji osećamo u svom središtu, prepustimo se neograničenosti i prostranosti istine koja se proteže u svakom trenutku. Bivanje je naša istina! Bivanje je ono što je uvek bilo i biće, moja/naša jedina priroda. Priroda koja nema granica ni definicija, prožeta u svakom trenutku, sveža i neobuzdana. Iz bivanja u stvarnom trenutku sve ostalo izvire, bivanje jeste temelj, bivanje ili jestvovanje je stvarnost u kojoj su sva plovila usidrena.
Bivanje se tako budi u čoveku kako bi potvrdilo ili uvidelo svoje postojanje. Sidro nadanja uvek je usidreno u stalnosti i sigurnosti, i čovekova potraga je završena! Istina ga je oslobodila!
Sve želje su shvaćene kao odgađanje života, svi strahovi kao priviknutost na grčenje. Grčenje ljudskih šaka je toliko „normalno“ i toliko uvreženo u kulturi, da su ljudi zaboravili da su radost, sloboda, mir, ljubav, blagostanje, opuštenost, sigurnost i svi ti ostali pojmovi kojima teže već su tu, kad se ta zgrčena mišica opusti u svoje prirodno stanje.
Sav trud se pokazao uzaludan! Sreća je tu! Sreća je njihovo prirodno stanje! Bila je toliko blizu da je nisu mogli videti! Bili su toliko naviknuti na akciju, da su zaboravili svoj pasivni deo. Mučenje i trud bili su im alati da bi došli do opuštenosti i mira, odvajanje da bi došli do spajanja – ego je težio ljubavi.
U vama u kojima se poslednji grčevi otpuštaju, pozivam vas da zaronimo u slobodu, da pustimo životu da napokon živi, ljudskom biću koje percipiramo da biva, istini da ostane ista, a promenama da se menjaju.
Iz ovog bivanja koje nas poziva sva pitanja bivaju odgovarana, sve biva posloženo u harmoničnom skladu.
Otpusti /Prihvati / Smiri se / Centriraj se / Otvori se/ Zahvaljuj se/ Budi / Miruj / Neutralizuj se / Stoj u svome Biću! Primeti svoj pasivni deo!
Neka sve što je aktivno obavlja svoju akciju, ali neka pasivno Bivanje Biva!
Neka se stvari ovde i sada stave na svoje mesto, neka se istina razotkrije, neka sve bude stavljeno na svetlo dana. Onaj koji gleda širom otvorenih očiju razume da je onaj koji se pretvara, grči, planira, kontroliše, manipuliše, ulepšava i dorađuje – lažan! Sve smo izmislili i bilo je zabavno! I sad ga pusti da bude ono što je uvek i bio – niko i ništa!
Najveći strahovi ega su rastopljeni i temelji svih zamišljenih želja su ostvareni u istom trenutku! Ovom trenutku! Jedan od najvećih kulturoloških strahova – da budeš niko i ništa postaje stvarnost – i ta stvarnost te oslobađa da prihvatiš sve ono što si ikada želela, odnosno da vidiš da je sva ta ljubav i radost i mir i kako god to nazivao već tu!
Ovo je kraj krajeva! Ti Jesi bezgranična, ti Jesi besmrtan, ti Jesi zauvek!
Ego je bio samo bledo, preslikano veliko JA. Tvoj pravi identitet Jeste sve to što si uvek osećala da mora biti. U ovom JA nema jednog i drugog, ovog i onog, u ovom JA SVE JESTE!
Vezanost za iskustvo, držanje za percipirano nestaje, rastapa se, jer sada si se setio svoje početne prirode. Sada nek se sve što je čekalo da bude aktivno izraženo izrazi u potpunosti, jer istina se otkrila, radost bića oslobodila.
Budi! Miruj! Seti se svog daha… prepusti se tišini iz koje sve propeva.
Autor: Saša Iris Pavan
Izvor: Mudrac.com
