Zen, pored toga što označava ime škole, označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode.
Veliki japanski učitelj Nan-in primio je univerzitetskog profesora koji je došao da se raspita o mudrosti Zena.
Učitelj ga je poslužio čajem. Sipao je čaj do vrha šolje i čak nastavio dalje da sipa.
Profesor je gledao kako se čaj preliva, dok više nije mogao da se suzdrži. “Previše si sipao. Prosipaš na sve strane!”, rekao je profesor.
“Kao i ova šolja”, rekao je učitelj,”Vi ste puni vaših razmišljanja i nagađanja. Kako mogu da vam pokažem Zen ako prvo ne ispraznite vašu šolju?”
Naš um je pun mišljenja o svemu. Imamo mišljenje o tome šta je dobro, šta je loše, šta je moralno ili nemoralno, ispravno ili pogrešno. Ali mišljenja, kao i uverenja, nisu jednaka znanju.
Tokom naših života, naši stavovi su većinom vremena formirani kroz tradiciju – od naših roditelja, porodice, škole, učitelja, religije, i tako dalje, i mi se držimo njih tako čvrsto, kao da su neka vrsta blaga koje moramo da sačuvamo.
U stvarnosti, mišljenja nisu od nikakvog značaja, osim ako su zasnovana na sopstvenim iskustvima – a onda se automatski pretvaraju u znanje. Većinom vremena, mišljenja, ne samo da nas ne vode ka pronalaženju znanja, već nas odvraćaju od same potrage za znanjem, jer kako možemo tragati za znanjem kada već mislimo da ga imamo?
Mišljenja stvaraju iluziju o znanju, i tek kada ispraznimo sebe od njih, naše putovanje ka znanju će početi.
Izvor: Mudrac.com
