Postoji razlog i nikada nemoj sumnjati u to.
Prvo je došlo telo, u okolnostima koje su prisutne, sa životnim iskustvima kojih si svestan kroz sećanja. Došlo je telo koje se menja, i promena je vidljiva, sa telom su došle misli i razumevanje ovog sveta, sa razumevanjem je došlo verovanje u određene stvari, verovanje je donelo identifikaciju sa onim o čemu razmišljaš i pažnja je postala nemirna, lutajuća.
U tom telu se nalazi istina, koja nema formu ni lik, koja nema osećanja ni sećanja, koja je toliko ispražnjena od svega u šta si do sada verovao, da je puna svega u šta ne umeš još uvek da veruješ… što si zaboravio. ‘Ja sam’ je isti osećaj u svakom telu, ne postoji razlike između ‘Ja sam’ u ovom i tvom telu. Ali postoji verovanje da nakon ‘Ja sam’ idu nastavci koji te izdvajaju i koji su zapravo oličenje svega što misliš da jesi. Ubeđenje u te nastavke je toliko jako da je nekada nemoguće poverovati da nisu istina.
Telo je važno taman toliko da se uz pomoć njega oseti kroz čula i da se uz pomoć njega dožive određena iskustva, ali telo je uistinu samo vozilo.U tom telu, sa svesnošću koju imaš, ti si sa najvišim kapacitetom, jer si u mogućnosti da potpuno osetiš i saznaš misteriju života, da se nekom milošću preokreneš naopačke i spoznaš ko si zapravo. Razlog zašto si rođen je upravo taj, da spoznaš svoju pravu prirodu i da spoznaš sebe u potpunosti.
Svako od nas u ovoj formi je blagosloven najlepšom milošću i lepotom postojanja, jer ovde u ovim vozilima možemo osetiti samu Svest, Boga, Apsolut.
Nakon svih praksi i meditacija, joga i manifestacija, nakon astralnih projekcija i lucidnih snova, otvaranja čakri i projekcija, rada na sebi u personalnom smislu, poboljšanja, usavršavanja, pozitivnog razmišljanja i afirmacija, vizualizacija i zakona privlačnosti, novih verovanja i ubeđenja, koncepata i informacija, saznanja i učenja, nakon svega… shvatiš da je sve bilo samo da bi se vratio u krug na onu tačku sa koje si krenuo. Shvatiš da je sve što jeste upravo ono što ti jesi. Da ne postoji drugi i drugo…da je sve oduvek bilo i biće samo Jedno.
Jedan Bog, jedno Ja.
Kada zatvorim oči znam da sam kući. Znam da sam budna. Svako veče pred spavanje znam da ću opet biti jedno. Koliko je reči prošlo kroz ova usta, milion misli je prošlo kroz ovu glavu, a ne mogu naći jednu koja opisuje sve što je ovde sada.
Kompletno se predajem, bez rezerve bez straha, jedino ‘Da’ odzvanja.
Život je konstantna promena. Jedino se onaj koji posmatra život nikada promenio nije… niti će.
Mi ne živimo život, živimo ubeđenja, verovanja, identifikacije, živimo uloge, karaktere, osobine, uverenja, živimo iluziju. I nema ničeg lošeg u tome, samo je potrebno saznati, iskusiti, pravi smisao našeg postojanja da bismo iskustveno shvatili ko smo zaista.
Ništa oko i u vezi sa realizacijom naše prave prirode nije spektakularno, ne do te mere da se mora doživeti neka senzacija ili neopisiva manifestacija, jer i to je nešto što će proći, to je nešto što mi, Svest, vidimo i komentarišemo. Jedino nismo svesni pozicije iz koje komentarišemo, šta se dešava u telu, u mislima i van nas, ispred očiju.
Ovo telo je vozilo. U njemu živa božanska sila obitava, bez forme, bez sećanja, bez misli, bez osobine, bez ičega što može da je kvalifikuje i označi.
Svest je ta koja je jedina zaista živa, sve ostalo što postoji je san, predivan san samog Boga, koji sanja da je u ovoj realnosti, da živi ovde u ovom vremenu… i naravno shvata život onako kako ga je osmislio za samog sebe. Svako od nas sanja i kada je budan, sanja sve što se dešava, sanja sebe, svoje postojanje u formi, svoj identitet. Bog sanja sebe u onoliko oblika koliko je ljudi na planeti, sanja sebe u svemu što jeste, ali je jedino u ljudskoj formi sposoban da samog sebe spozna.
Sada je došlo vreme ponovnog buđenja svesti u svim formama u kojima je kapacitet na vrhuncu, sada je to vreme koje samo po sebi tera svakog od nas da se okrene na unutra i počne da postavlja suštinska pitanja.
Svakog će put navesti na stranu koja mu u datom trenutku odgovara, ali svi putevi vode ka Jednom… svaka reka vodi ka okeanu, gde će se sjediniti sa prostranstvom plavetnila i tišinom dubina.
Duhovnost je nova religija.
Autor: Jelena Nakić
Izvor: novasvest.com
