Jednog dana Buda je došao kod svojih učenika sa maramicom. Svi su gledali u maramicu, ali niko ništa nije video, osim prelepe svilene maramice. Buda je počeo da veže čvorove na njoj. Kada je zavezao pet čvorova, pitao je:
– Je li ovo ista maramica, koju sam doneo sa sobom ili je druga?
Šariputra je rekao:
– To je ista maramica.
– Šariputra, razmisli još jednom. Na onoj maramici nije bilo čvorova, a na ovoj ima pet. Kako mogu da budu iste.
Tada je Šariputra razumeo smisao, rekao je:
– Sve sam razumeo. Iako je to ista maramica, ali sada je u čvorovima, slično čoveku koji pati.
– Sasvim tačno! Sve što želim da vam pokažem je to, da čovek koji strada, u suštini se ne razlikuje od Bude. Ja sam – samo maramica bez čvorova! Vi ste – maramica sa pet čvorova. Ti čvorovi su – nasilje, pohlepa, neistinitost, nesvesnost i sebičnost.
Tada je Buda rekao:
– Pokušaću da razvežem ove čvorove. Gledajte, da li će mi ovo pomoći da ih odvežem?
On je povukao sa oba kraja maramicu i čvorovi su postali još manji i čvršći.
Neko je rekao:
– Šta to radite? Tako se čvorovi nikada neće razvezati. Pošto je svila tako tanka, a vi ste je tako jako zategli! Čvorovi su postali mali, sada ih je gotovo nemoguće razvezati!
– O, vi možete tako jasno da razumete sve što se odnosi na ovu maramicu.Zašto ne možete da razumete sami sebe? Zar niste vi u istoj takvoj situaciji? Zatežete svoje čvorove, zato oni nastavljaju da bivaju sve manji i manji, i sve čvršći i čvršći.
Zatim je Buda pitao:
– Ko će reći kako da se razvežu čvorovi?
Jedan učenik je ustao i rekao:
– Prvo treba prići bliže i videti kako su čvorovi vezani.
On je pogledao u maramicu i rekao:
– Čvorovi su napravljeni tako da ako opustimo maramicu, omogućićemo im da budu labaviji, tada ih nije teško razvezati. To su jednostavni čvorovi.
Učenik je uzeo maramicu i pažljivo razvezao čvorove jedan po jedan. Buda je rekao:
– Današnja propoved je završena. Idite, meditirajte!
