Dok je šetao po kraju jednog deku pozvala je neka nepoznata žena. Bila je veoma uznemirena i uplakana, i zamolila ga je da krene sa njom u njeno selo i pomogne njenom detetu koje je mnogo bolesno.
Taj čovek koga je ona pozvala smatrao se veoma mudrim i svetim. Nije mogao da je odbije i pošao je sa njom.
Dok je mudrac prilazio dečaku, znatiželjni seljani su se okupili i pitali se šta se dešava i ko je taj čovek što je došao u njihovo selo.
Čovek je polako prišao detetu i seo je pored njega. Potom je počeo da se tiho moli, i dečakova majka je takodje počela da se moli.
Neko iz gomile ljudi uzviknuo je: “Ma hajde molim vas, zar zaista mislite da će mu Vaša molitva pomoći?!”
Uzvrati mu mudrac: “Ma šta ti znaš o tome uopšte? Ti si samo jedan običan ludak!”
Čovek se našao uvredjenim i krenuo je da udari starca. Starac mu u tom trenutku pridje polako i kaže: “Ako moja reč ima snagu da te toliko naljuti i razbesni, zašto onda misliš da nema moć da izleči ovog dečaka?”
