Karl Gustav Jung – Najljepše misli

Karl Gustav Jung je jedan od najoriginalnijih mislilaca dvadesetog veka. Njegove ideje najbolje razumeju ljudi srednjih godina jer on traži odgovore na pitanja koja muče ljude u tom životnom periodu: smisao života, religija, vera i osećanja. Pročitajte neke od njegovih najlepših misli.

Pronađite mi normalnog čoveka i ja ću vam ga izlečiti.

Kao što je telu potrebna hrana, i to ne bilo koja, već ona koja mu prija, tako je i duši potreban smisao.

Izuzetno lepa žena je izvor užasa. Po pravilu, lepe žene su izvor užasnog razočaranja.

Najveći i najznačajniji problemi u životu su u suštini nerešivi. Njih nikada ne možemo rešiti već samo prerasti.

Mi ne možemo ništa da promenimo, sve dok to ne prihvatimo.

Psihoneuroza je u suštini bolest duše koja nije našla svoj smisao.

Zdrav čovek ne muči druge. Oni koji su mučeni po principu se pretvaraju u mučitelje.

Ne mogu reći za sebe da vjerujem. JA ZNAM. Imao sam to iskustvo da budem obuzet nečim što je mnogo jače od mene, nečim što ljudi nazivaju bogom.

Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do shvatanja nas samih.

Tamo gde vlada ljubav, nema volje da se vlada; a tamo gde dominira sila, nedostaje ljubavi.

Klatno ljudskog uma kreće se od smisla do besmisla, ne od ispravnog i pogrešnog.

Najbolji način da se izborimo sa mračnim stranama drugih ljudi jeste da upoznamo sopstvenu mračnu stranu.

Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.

Osuda ne oslobađa, već guši.

Ako čovek ne razume drugu osobu, on će težiti da je smatra budalom.

Ako postoji bilo šta što želimo  da promenimo u našem detetu, prvo bismo trebali da ispitamo i vidimo da to nije nešto što treba da promenimo u nama samima.

Tužna je istina da se čovekov život zapravo sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti – dana i noći, rođenja i smrti, sreće i nesreće, dobra i zla. Mi čak nismo ni sigurni da će jedna prevagnuti nad drugom, da će dobro nadvladati zlo, a radost suzbiti patnju.

Izvor: buka